Римљанима 12:9-21 (седми део)

9 Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра.

10 Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе.

11 У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите.

12 У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни.

13 Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.

14 Благосиљајте оне који вас прогоне – благосиљајте, а не проклињите.

15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу.

16 Међу собом будите сложни. Не идите за оним што је високо, него нека вас привлачи оно што је понизно. Не будите уображени.

17 Ником не узвраћајте зло за зло. Пазите да чините оно што је добро у очима свих људи.

18 Ако је могуће – колико од вас зависи – живите у миру са свим људима.

19 Не светите се сами, драги моји, него оставите места Божијем гневу. Јер, записано је: »Моја је освета, ја ћу узвратити«, каже Господ.

20 Него, »ако је твој непријатељ гладан, нахрани га; ако је жедан, дај му да пије. Јер, ако то учиниш, посућеш му главу ужареним угљевљем.«

21 Немој да те зло победи, него ти победи зло добрим.

 

 

 

нарав – радост (у нади) + емпатија + искреност

служба – истрајност / постојаност + ревност

понашање – добронамерност + покорност / понизност + стрпљивост + мирољубивост

социјална интеракција – искрена и дубока љубав + сложност + поштовање + гостољубивост + великодушност

 

 

 

Воли Господа, Бога свога,

свим срцем својим                                      нарав

свом душом својом,                                    службу

свом снагом својом,                                    понашање

свим умом својим                                        нарав

и ближњега свога као самога себе.                       социјална интеракција

 

 

живот по љубави – љубав је почетна тачка

објашњење Божје љубави –

живот једног хришћанина –

љубав у слози и љубазности –

пунина/испуњење закона у љубави –

 

 

 

 

 

 

социјална интеракција – искрена и дубока љубав + сложност + поштовање + гостољубивост + великодушност

искрена и дубока љубав

Матеј 5:44: А ја вам кажем: волите своје непријатеље, и молите се за оне који вас прогоне.

 

сложност

Римљанима 15:5: А Бог, извор стрпљивости и утехе, дао вам да будете сложни у мишљењу, следећи пример Христа Исуса,

 

поштовање

1 Петрова 2:16-17: Иако сте слободни, не служите се слободом као изговором за зло. Напротив, као Божије слуге, свакога уважавајте, братство волите, Бога се бојте, цара поштујте.

 

гостољубивост

Јеврејима 13:2: Гостољубивост не занемарујте, јер су неки, и не знајући, угостили анђеле.

 

великодушност

2 Коринћанима 9:7: Свако нека да како је одлучио у срцу; не са жалошћу или уз морање, јер Бог воли веселог даваоца.

Матеј 10:42: Ко напоји једног од ових незнатних само чашом хладне воде зато што је мој ученик, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.“

 

 

 

(Матеј 5:44) две молбе/заповести, које изискују велику снагу – да волимо и да се молимо

када то чинимо, испунили смо задатак те искрене и дубоке љубави

можемо и да опростимо, али да се за некога молимо, то је већ теже

то није у људској природи – природно је да непријатељима желимо само лоше

то успевамо само у Божјој снази, јер у нашој природи имамо све осим да волимо наше непријатеље

то је слика Исуса, по којој се види да ли личимо на њега, јер је и он волео људе, још док смо били његови непријатељи

код покушаја да будемо љубазни према људима који су према нама непријатељски расположени, можемо доживети још веће непријатељство и доживети јако непријатне ситуације

 

(Римљанима 15:5) бити исти у Божјим стварима, имати исте ставове

бити вођени истим Духом

испољиће се у слози – само тако можемо да растемо и да напредујемо

сложност је јако важна, како би црква функционисала

 

(1 Петрова 2:16-17) имати слободу, али да у својој слободи не саблазнимо браћу и сестре у вери, а да људи ван цркве не почну да се исмевају цркви или Богу

 

(2 Коринћанима 9:7) јако је благословено давати десети део примања; не под морањем, већ да у свом срцу одлучим да дам Богу оно што зарадим

није да морамо, већ да одлучимо у свом срцу; Бог нам даје мотивацију да му дамо – Он нам и тако све даје, па како му  не бисмо дали од онога што нам је дао; добро је што је на нама одлука, јер пише да Бог воли онога који весело даје

Јаков каже да је права побожност да бринемо за удовице и сирочад